Нови број годишњака - Живопис бр. 4 (2010)
Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објавила је у јуну 2010. године, годишњак Живопис бр. 4. Замишљен је као годишњак који својом садржином прати научна збивања на богословском, црквено-уметничком и конзерваторском пољу. Будући везан за Високу школу – Академију СПЦ, у часопису се објављују описи научних истраживања и достигнућа, како наставника, тако и сарадника ове акредитоване црквене високошколске установе. Ове године Живопис је посвећен обнови и чувању икона, фресака, мозаика, а посебан допринос савременим научним стремљењима на пољу консервације и рестаурације дат је у одељку ликовни прилози (дате су фотографије затечених стања и стања на иконама у току и после консервације, које су вршене у току наставног процеса под менторством мр Јована Пантића). Зборник је подељен у четири поглавља: студије, црквене уметности, обнова и чување и прикази (уз ликовне прилоге).
На крају часописа дати су летопис и извештај о самовредновању Високе школе – Академије за 2010. године.
У одељку Студије налазе се следећи радови: Епископ др Јован (Пурић), Библијска прожетост службе погребења свештеника; Јереј мр Жељко Ђурић, Богословље иконе; Јереј др Зоран Ђуровић, Иринеј Лионски о иконама; Епископ др Јован (Пурић), Теологија појања; Ђакон Ивица Чаировић, Крст у англо-саксонској и келтској уметности; Др Драган М.Марковић, Спектри атома и молекула; Мр Бојан Томић, Савремене хемијске и физичке аналитичке методе у студијама уметничких материјала (развој мултидисциплинарности у 2009. години). У овом делу часописа дати су чланци о богословским темама које могу да побуде нова иконографска решења у контексту савремених уметничких истраживања, а затим и прикази модерних достигнућа из наука које се граниче са консервацијом и рестаурацијом – првенствено мислимо на физичку хемију, технологију и физику. Све ово даје тон мултидисциплинарности овом часопису.
У одељку Црквене уметности радови су: Горан Јанићијевић, Да ли је живопис примењена уметност?; Горан Јанићијевић, Да ли сликарство виминацијумских гробница припада црвено-зеленом линеарном стилу; Тодор Митровић, Тело као знак. Овај део часописа пружа нова размишљања и развијање нових аксиома на уметничко-иконографском плану.
У одељку Обнова и чување који је централни у овогодишњем зборнику, налазе се радови: мр Мирослав Станојловић, Нова сазнања о консолидантима који могу бити употребљени у заштити зидног сликарства; мр Драгана Рогић, Стеван Марковић, Реконструкција античког зидног сликарства са локалитета Над Клепечком, Viminacium; мр Драгана Рогић, Проблематика одлепљивања подлепљених слика; Маја Франковић, Подлоге у конзервацији дислоцираних мозаика; Дарко Деспотовић, Опис затеченог стања, конзерваторска испитивања и конзерваторско рестаураторски третман слике на платну „Портрет племића из куће Хабзбург“ непознатог страног портретисте XVIII века; Жељка Михајловић, Методе консолидације слика на платну; Јелена Иванишевић, Примери реконструкције бојених слојева и подлоге; Маја Јокмановић, Конзерваторска испитивања и конзерваторско-рестаураторски третман иконе на дрвету на примеру иконе, Арсенија Теодоровића. Овај одељак доноси најшири контекст истраживања на пољу обнове и чување – од зидне слике (фреске) и мозаика до штафелајне слике (иконе).
Пре дела где су објављени прикази објављен је врло важан научно-полемички трактат Дијалог о икони, који ће бити на корист и студентима и свим будућим иконописцима.
Од Приказа (књига и изложби) објављени су: мр Тодор Митровић, приказ књиге: Charles Barber, Figure and Likenes; On the Limits of Representation in Byzantine Iconoclasm, Princeton University Press, Princeton and Oxford, 2002; Ђакон Ивица Чаировић, „Фајумски портрети“ Милана Туцовића; Проф. др Милка Чанак-Медић и Аника Сковран, Трослов о конзерваторском делу мр Јована Пантића; Ђакон Ивица Чаировић, Острошки трослов о Јовану Златоусту; Мр Горан Јовић, Морнари Неба.
Часопис је научног карактера и има за циљ да се у њему објављују студије о богословским, историјским, уметничким, консерваторско-рестаураторским проблемима, како би се допринело новим истраживањима и покренуле нове теорије.