Иконографске студије 3 - 2010
У организацији Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у суботу 23. маја 2009. године, са почетком у 9 часова, одржан је Научни скуп на тему Свето писмо и икона. Ово је трећи по реду научни скуп у организацији ове црквено-школске установе, који је окупио уважене професоре са европских факултета.
Скуп је организован у две сесије. У оквиру прве сесије, на којој је био модератор протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, приказан је Зборника Иконографске студије 2 са претходног научног скупа. Зборник је представила др Светлана Пејић, а затим је у одсуству Епископа Јована (Пурића) прочитано његово саопштење Икона и Откривење. Проф. др Мирко Томасовић годворио је о Икони као методу тумачења Светог писма; да би јереј мр Зоран Ђуровић исцрпно обрадио актуелну тему Исус Назарећанин: иконоборачки аргумент против представе Исуса са дугом косом. На крају сесије је говори мр Бојан Томић на тему Светлост у Новом Завету.
Друга сесија почела је приказом часописа Академије СПЦ Живопис бр. 3 који је јавности представила мр Александра Кучековић. После приказа уследила су саопштења јереја др Владимира Коцвара, са Прешовског универзитета из Словачке, на тему Православни превод Светог писма Новог завета на словачки језик, затим Горана Јанићијевића на тему Трпеза љубави у античком и хришћанском поимању и на крају ђакона Ивице Чаировића на тему Линдисфарнско јеванђеље - од паганства до хришћанства.
Научни скуп Свето писмо и икона привукао је пажњу јавности, а овим зборником српска богословско-уметничка јавност биће богатија јер су сви радови научни и својом оригиналношћу отварају нова поља у промишљањима. Епископ Јован истиче нову везу између новозаветне књиге Откривења и икона, затим Мирко Томасовић по први пут у српској богословској мисли говори о икони као јединственом ерминевтичком методу. Зоран Ђуровић се бави темом назорејства, али са научно-филолошког становишта те објашњава иконоборачку аргументацију о сликању Господа Исуса Христа са дугом косом. Бојан Томић говори о светлости у Новом Завету у оквиру ширег пројекта о светлости у иконопису на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду. Јереј др Владимир Коцвар из Словачке дао је српској јавности сва потребна обавештења о преводу Светог Писма на словачки, народни, језик. Ово је за српске библисте и филологе било врло корисно научно излагање. Горан Јанићијевић је синтетисао знања античког и хришћанског наслеђа о трпези љубави, тако да је црквеним уметницима и литургичарима истакао најбитније закључке у вези са том темом. Ђакон Ивица Чаировић је српској јавности представио Линдисфарнско јеванђеље – препис Јеванђеља направљен у Енглеској неколико векова пре Мирослављевог јеванђеља, са посебним освртом на уметничку вредност иницијала и на англо-саксонску и келтску уметност уопште.