Библијски и апокрифни текстови у Курану

Монографија др Срђана Симића Библијски и апокрифни текстови у Курану резултат је истраживања које је за циљ имало проналажење заједничких елемената Светог писма, Курана и Торе. Уједно, ово је докторска дисертација одбрањена у мају 2008. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Реч је о компаративној анализи светих књига из три монотеистичке религије, а истраживач је анализи приступио систематично о чему сведочи обимна коришћена литература, како домаћа, тако и страна – углавном немачка, која броји преко 160 јединица.

Поред Увода у коме су представљени приступ и методологија, дефинисан оквир и циљ истраживања и указано на остале елементе рада, монографија садржи још шест поглавља на која ћемо се укратко осврнути. Прво поглавље подељено у целине: 1) Јевреји и хришћани на Арабијском полуострву пре појаве Мухамеда; 2) Религиозно политичка ситуација у Меки и Медини за време Мухамеда; 3) Јевреји и хришћани као „поседници Књиге“ садржи осврт на простор и историјски контекст у коме се рађа исламска вера и однос Мухамеда као родоначелника према ранијим монотеистичким учењима и њиховим писаним траговима. У Другом поглављу, следи ток библијског сведочења, презвитер др Срђан Симић даје упоредно поређење одломака – описа догађаја – из Светог писма, почев од нпр. Књиге постања 1, 26-31 и адекватног места у Курану – нпр. суре 2, 30, указујући зависно од случаја, на текстуалне подударности или одступања од исходишно текста Светог Писма. Треће поглавље по истом начелу обрађује библијско време од Аврама до новозаветног периода, обрађеног у Четвртом поглављу. По природи ствари, са становишта хришћанства, Четврто и Пето поглавље (Новозаветне приче у Курану (стр. 126-164), Куран о Исусовој крсној смрти и искупљењу (стр. 165-188) садрже најбитније елементе монографије Библијски и апокрифни текстови у Курану, јер су у њима, аналитички компаративно обрађени догађаји и мотиви везани за рођење, живот и учење Господа Исуса Христа.

Свестан утицаја и значаја Новог завета за Мухамедово учење, аутор је посебну пажњу посветио овом сегменту свога рада. О томе сведочи с разлогом опширан и детаљан критички апарат чија садржина на најбољи начин доприноси расветљавању односа Хришћанства и ислама у мери коју тема монографије обухвата и подразумева. Са становишта непремостивих разлика двеју религија, посебно је занимљив део Петог поглавља насловљен Куранско оспоравање хришћанске вере у Свету Тројицу. Захваљујући исцрпности и акривичности, монографија др Срђана Симића биће свакако корисна за стручну јавност, а тумачење општијег карактера као на пример у Шестом поглављу Куранско и библијско схватање анђела допринеће њеној рецепцији код шире читалачке публике. Поред Закључка, рукопис садржи и занимљиве илустрације, као и друге пратеће елементе које једна стручна и научна публикација подразумева.

Ова књига представља компаративну студију која, иако посвећена проблематици која одавно привлачи пажњу истраживача у свету, а посебно у Европи, има пионирски карактер у Србији, па и на Балкану, јер систематских захвата оваквог усмерења, опсега и исцрпности у српској, па ни балканској, науци није било.

После објављивања студије др Срђана Симића Библијски и апокрифни текстови у „Курану“, коју су свесрдно препоручили рецензенти проф. др Дарко Танасковић, академик Владета Јеротић и др Љиљана Чолић, неће преостати оправдања за изношење површних и уопштених, неретко предрасудно стереотипних оцена о унутрашњем међуодносу матичних засада и токова јудео-хришћанског и исламског верског учења и погледа на свет на којем почивају и из којег се изводе битне одлике ових двају религијских система. Симићево упоредно развиђање библијских и куранских садржинских и наративних паралелизама одликује се поузданом теоријском заснованошћу и свестраном методолошком изграђеношћу, јер не остаје на, аутору најближем, теолошком терену, већ доследно уважава историјски и социо-културни контекст сусрета јудаизма, Хришћанства и ислама у настајању на тлу Арабљанског полуострва. Захваљујући комплексности приступа, ауторови увиди и закључци делују чврсто и логично, тако да ће се будући истраживачи моћи на њих с поверењем ослонити у продубљивању и даљем проблематизовању појединих аспеката велике теме којој је он посветио своју студију.

Ову књигу Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објављује у едицији посебна издања, јер је неопходно да се и иконописци и богослови библијски укорене и онда крену у даља истраживања. Без Светог Писма, као основа сва наша трагања, нема доприноса ни у догматици и апологетици, али ни у црквеној уметности.