Протојереј-ставрофор др Радомир В. Поповић

Рођен је у селу Скадар, код Ваљева, у Србији, 1954. године. После основне школе завршио је београдску Богословију (1974), Богословски и Филозофски факултет у Београду (1978. и 1982), где је магистрирао и докторирао (1986. и 1989), бавећи се историјом раног и средњовековног Хришћанства. Академску 1989/1990. провео је на Универзитету у Лозани, Швајцарска. Био је професор и васпитач у Богословији Светог Саве у Београду (1979-1985). На Богословском факултету у Београду (од 1986) прошао је сва наставна звања од асистента до редовног професора (2000) на катедри: Опште историје Хришћанске Цркве. Духовник је у цркви Рождества Пресвете Богородице – Ружици и Светој Петки у Београду. Ожењен је и има троје деце.

Објавио је следеће књиге:

Црквена имовина у Немањићкој Србији, 1991.
Рано Хришћанство на Балкану пре досељења Словена, 1995, 2004, објављено и на француском језику, Солун 1997.
Васељенски Сабори – одабрана документа, 1993, 1997, 2002.
Грчко-Српски речник Новог Завета, 1994, 2002.
Хришћанство на раскршћу векова, 1999, 2004.
Појмовник Црквене историје, 2000.
Извори за Црквену историју, 2001.
Српска Црква у историји, 1997, 2000, 2002, преведена на више језика: L’Église Serbe à travers l’histoire, 1998. Serbian Orthodox Church in History, 2001, 2002. Die Serbische Kirche in der Geschichte, 2003.