Мр Предраг Миодраг, диригент

Завршио богословију Светог Саве у Београду (1973, средњу музичку школу у Задру (1976)), Петроградску Духовнну академију (1981); и диригенстки одсек при истој Академији (1982).

Педагошким радом бави се од 1973, кад је почео да предаје црквено појање, основе музике и хорско певање у богословији света Три Јерарха у ман. Крки (1973-1976); од 1982. г. предаје црквено појање са правилом и води Хор студената на Богословском факутету СПЦ; и предаје на Академији СПЦ за уметности и консервацију од оснивања Академије 1993. г. Од академске 2004/2005. на основу одлуке Наставно-научног већа Академије предаје на предмету Основи црквеног појања са правилом.

Научним радом бави се од студија на Дух. акад., где је одбранио кандидатски рад код проф. Н. Успенског из литургике: Српски руукописни Служабници у збиркама ГПБ, а из исте области пише докторску тезу: Редакције литургија у српским рукописима XIII-XVI века.

Учествоавао на више домаћих научних скупова; међуфакултетски научни скуп у Ђакову 1988; на Филолошком факултету у Београду у више наврата; и на међународним: Међународни семинар из бугарског језика и културе и научна конференција, Велико Трново (Бугарска) август 1996; Међународни научни скуп у част св. Јована Рилског (Софија, октобар 1996); III међународана ћирило-методијевска конференција (Одеса, мај 1997); В међународна ћирил-методијевска конференција (Одеса, мај 1999); ИВ међународна хиландарска научна конференција ( САНУ Београд, октобар 1998). Од нов. 1997 - јан. 1998. провео на студисјком боравку у Хиландарској научној библиотеци при Државном универзитету Охајо у Америци, проучавајући српске средwевековне рукописе. Два и по месеца, март - мај 2000. године, провео у манастиру Хиландару проучавајући рукописне и старе штампане литургије најбогатије српске књижевне ризнице.

БИБЛИОГРАФИЈА НАУЧНИХ РАДОВА

Манастир Хиландар као извор српске традиције у богослужењу и појању
Богословље, св. 1 и 2, Београд 1986, 153-176;
Црква Христова као богочовечански организам у делима руских богослова
Богословље, св. 102, Београд 1988, 189-200, и посебан отисак;

Неке особине чина обручења и венчања према српским рукописним требницима
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 1985-86, књ. LI и LII, св. 1-3, Београд 1988, 108-113, и посебан отисак;

Вуков превод Новог Завјета, Богословље, св. 1-2, Београд 1996, 83-86;
Ђаконски Устав литургије, Реферат са другог међународног научног скупа ,,Актуални проблеми на блгаристиката и славистиката”, одржаног у Великом Трнову 20.-21. августа 1996, Блъгаристични пручвания 2, Международен семинар по бълагарски език и култура, велико Търново 1997, 275 –281;

Сербский старопечатник божидар Вукович в свете славянских культурных и литературних связей, реферат прочитан на Другој украјинској међународној ћирило-методијевској конференцији, одржаној у Одеси 20.-21. маја 1997.г, у организацији Филолошког факултета Одеског државног универзитета, Слов'янский збірник, III, Одеса 1997, 150 –157;

Луксузна издања књига из штампарије Божидара Вуковића, Богословље, св.1-2, Београд 1997, 63-66;

Појање у богословским школама, Реферат са научног скупа на тему: “Појање и певање у прошлом и нашем веку”, одржаног 14-15. октобра 1994. г. у Новом Саду и Ср. Карловцима, у организацији Матице српске и Музиколошког института САНУ из Београда. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 15, Нови Сад 1994, 125-137, и посебан отисак;
Заједнички тропар и кондак преподобноме Симеону и светоме Сави у српском служабнику XIV века, Спаљивање моштију светога Саве 1594–1994, Зборник радова, Београд 1997, 99 –112);
Литургија у свести верника некад и данас, Српски Сион, Сремски Карловци 1999, 5 –20;
О изучавању руског и црквенословенског језика у духовним школама Српске Православне цркве, Саопштење прочитано на XXX скупу слависта Србије, одржаном на Филолошком факултету у Београду, 9. и 10. јануара 1992. г. Богословље,
Истакнуту руски теолози на богословским школама Српске Православне цркве, Реферат прочитан на међународном симпозијуму: “Допринос руске емиграције развоју српске културе XX века”, Београд 27, 28. и 29. априла 1993, на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду (нештампано);
Црквено појање и концертни аспект духовне музике
Скраћена верзија предавања одржаног јула 1994.г, на Трећој Студеничкој летњој духовној академији, Византијско огледало, Ниш 1994, 40-42;
Однос православног богослужења и црквене уметности, Интервју за “Искон”, бр.5, Врање, 1998;
Раванички рукописни зборник – катавасија XВИИ века са молбеним каноном Светом кнезу Лазару, Словенско средњевеконо наслеђе, Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд 2001, 333 –355;
Помен часнога крста и небеских сила у старим српским рукописима и неке Иконографске паралеле, Богословље, Св.1, Београд 2002, 125 –133;
Необични иконографски детаљи представе Небеске Литургије у цркви скита Свете Тројице на Спасовој води, Богословље, св. 2, Београд 2002, 91 –98;
Молитвени записи на хиландарским литургијским свицима, Хиландарски зборник, 11, Београд 2004, 167 – 174;
Служабник грешног Сим(е)она из шездесетих година XIV века и карејски скрипторијум, Хиландарски зборник, 11, Београд 2004, 273 – 285.
Огледи из литургичког богословља, књига у штампи.
Од Студенице до Хиландара, збирка огледа и студија из области литургике, историје, палеографије, језика, црквене музике и црквене уметности, настали између две знамените годишњице - осамстогодишњице манастира Студенице (1986) и манастира Хиландара (1998), књига у рукопису.

Радови из црквеног појања и хорске црквене музике:
Манастир Хиландар као извор српске традиције у богослужењу и појању, Богословље, св. 1 и 2, Београд 1986, 153-176;
Le chant liturgique Serbe, Le Messager Orthodoxe, Pariz 1987, 44-46;
Појање у богословским школама, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 15, Нови Сад 1994, 125-137, и посебан отисак;
Заједнички тропар и кондак преподобноме Симеону и светоме Сави у српском служабнику XИВ века, Спаљивање моштију светога Саве 1594–
1994, Зборник радова, Београд 1997, 99 –112;