Мр Александра Кучековић
Александра Кучековић (рођ. Марковић) рођена је 6. априла 1972. у Нашицама, Хрватска. Основну и средњу школу завршила је у Подравској Слатини (усмерено образовање – културно-уметнички смер). У лето 1989. борави месец дана на St. Joseph’s Hall колеџу у Оксфорду на усавршавању енглеског језика.
На Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју уметности уписује се 1990., а дипломира 1997. на Катедри за националну уметност новијег доба одбранивши дипломску тезу Култ светог Саве у српској уметности XVIII и прве половине XIX века под менторством др. Мирослава Тимотијевића. Те године уписује магистарске стидије на истој катедри и под менторством истог професора. Новембра 1998. запошљава се као приправник у библиотеци Факултета ликовних уметности где је и данас ангажована у сталном радном односу. Почетком летњег семестра 2000/2001. постаје хонорарни предавач за Религиозну уметност новог века на Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију (Београд, Краља Петра бр. 2) где и данас ради у истом својству. У зимском семестру 2001/2002. одлушала једносеместрални курс Студије религије на Алтернативној академској образовној мрежи у Београду. Марта 2006. магистрирала на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета са темом Манастир Ораховица у Славонији. Након тога учествовала у више дипломских комисија на Академији СПЦ и као кнсултант на неколико пројеката исте школе (Конзервација иконостаса цркве светог арханђела Гаврила у Батајници, 2007). У фебруару 2008. на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, на Одсеку за историју уметности, одржала предавање под називом Манастир Ораховица у Славонији.
Од шк. Године 2008/09 ради на докторској тези под насловом Уметност Пакрачко-славонске епархије у XVIII веку пријављеној на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
БИБЛИОГРАФИЈА
1. Порекло и значење теме Христос и Самарјанка на српским познобарокним иконостасима, Грађа за проучавање споменика културе Војводине 20, Нови Сад 1999. ISSN 0434-300X.
2. Иконостас Николајевске цркве у Земуну, Земун 2002. (текст уз мапу репродукција иконостаса).
3. Иконостас Јована Четиревића Грабована у Ораховици, Зборник Народног музеја XVII/2 (историја уметности), Београд, 2004. ISSN 0352-2466.
4. Небеска Србија, Златна греда, бр. 36, Нови Сад октобар 2004. (критика) ISSN 1451-0715
5. Dragan Damjanović, Saborna crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u Plaškom: Povijest episkopalnog kompleksa, СКД ''Просвјета'', Загреб 2005, приказ, Саопштења РЗЗСК XXXVII – XXXVIII, Београд, 2005/06. ISSN 0409-008X.
6. Историјски нонтексти промена у српском црквеном сликарству XVIII и XIX века, Живопис: Годишњак академије Српске православне цркве за уметност и консервацију 1, Београд, 2007. ISSN 1452-8908
7. Лоза српских владара и архиепископа у цркви манастира Ораховице у Славонији Зборник Народног музеја књ. 18 св. 2, Београд 2007, Историја уметности. ISSN 0352-2466.
8. Манастир Ораховица у Славонији, монографија, СКД ''Просвјета'', Загреб 2007. ISBN 978-953-6627-96-7.
9. Димитрије, игуман манастира Ораховице, Српски биографски речник, Нови Сад: Матица српска, 2007. ISBN 86-83651-49-5.
10. Захарије, игуман манастира Ораховице, Српски биографски речник, Нови Сад: Матица српска, 2007. ISBN 86-83651-49-5.
11. Бранко Чоловић, Манастир Крка, СКД „Просвјета, Загреб 2006, ЗМСЛУ 37, Нови Сад, 2009.
12. Стилска и иконографска анализа иконостаса цркве светог арханђела Гаврила у Батајници, у зборнику радова са научног скупа Иконографске студије, Београд: Академија СПЦ за уметност и консервацију, 2009. ISBN 978-86-86805-21-8.
13. Duhovna kultura Srba 16-18. veka, у каталогу изложбе и зборнику радова Slavonija, Baranja i Srijem – vrela europske civilizacije, Загреб, Министарство културе Р Хрватске, Галерија „Klovićevi dvori“, 2009.
14. Две славонске проскомидије и нове претпоставке о Василију Романовићу, Зборник Народног музеја, Историја уметности (у штампи).
РЕЦЕНЗИЈЕ
1. Filip Škiljan, Kulturno-historijski spomenici Zapadne Slavonije, Zagreb: Srpsko narodno vijeće, 2009. (u štampi, nov.-dec. 2009.)