Епископ др Јован (Пурић)

Рођен је 6. јуна 1965. године. Завршио Богословију Светог Саве у Београду. Студије је наставио и завршио на Духовној академији Руске Православне Цркве у Петрограду, 1996. године, са одличним успехом, и одбранио научни рад из области византологије, на тему Иконоборство и иконопоштовање, у степену постдипломског аспиранта. Овим радом је стекао право да пише кандидатску дисертацију, а радом Тајноводство Свете службе завршио је и аспирантуру (1996/1997). Једну школску годину предавао је у Богословији Светог Саве у Београду, а потом је, 1992. године, после краћег искушеништва у манастиру Троноши, код Ваљева, Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки, уз сагласност надлежног Епископа, Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, замонашио га је у храму Свете Тројице у Доњем манастиру Острог, а наредног дана у храму Ваведења Пресвете Богородице у Горњем манастиру Острог рукоположен је у чин јерођакона; у чин јеромонаха, 1995. године, рукоположио га је у манастиру Милешеви Његова Светост Патријарх српски Г. Павле. Његово Високопреосвештенство Г. Амфилохије, Митрополит цетињски и Архиепископ црногорско-приморски и скендеријски (садашњи в.д. Председника Светог Архијерејског Синода и заменик Његове Светости Патријарха српског Г. Павла) произвео га је у чин протосинђела, а затим га је 2001. године поставио за игумана Манастира Острога; у чин архимандрита узведен је 2004. године. Одлуком Светог Архијерејског Сабора маја 2004. године архимандрит Јован изабран је за викарног Епископа Митрополије црногорско-приморске са титулом Епископ диоклијског (древне ранохришћанске Епархије диоклијске). Исте године, у јуну, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле хиротонисао га је за Епископа у храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Господин Епископ Јован је од 1992. до 2006. године, био професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, где је предавао Православну догматику.

Епископ диоклијски Јован, игуман манастира Острога, предавач на Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију докторирао је 12. новембра 2009. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Тема доктората била је Философија васпитања у дјелу св. Јована Златоуста. Епископ Јован је изнео свој експозе пред комисијом у саставу др Симо Нешковић, др Бранко Летић и др Борис Брајовић.

На предмету Свето Писмо и иконографија предаје од 2006. године, а од 2010. године на катедри Иконологија произведен је после конкурса и реферата Комисије у ванредног професора. Иконологија у себи сједињује предмете Свето Писмо и Агиологија са химнографијом.

Владика Јован Пурић је дипломирао на Петроградској Духовној Академији на тему Иконоборства и иконопоштовања (19. марта 1996., бр. 5 (830) - Журнал са бр. Дипломе 159 са оценом одлично, у просеку 4, 5). Овим је стекао право да ради кандидатску дисертацију, где је завршио аспирантуру (1996/7). Тема рада је "Тајноводство Свете Службе".

1. Овај научни рад има три дела, библиографију, прилог и резиме на енглеском језику.
Први део садржи патролошко-патристички приступ тумачења Св. Службе преподобног Максима Исповедника.
Други део је аналитички где је дао коментар текста.
Трећи део садржи догматски приступ теми Мистагогије. У овај део је укључио синтетички метод истраживања са литургичког аспекта.
На крају рада дат је прилог излагања на међународном симпозијуму на тему Хришћанства и културе.
Библиографија садржи 123 наведене јединице. Рад има стотинак страница.

Оригиналност тезе у научном раду је у називу и обради теме "Логос као литургијски Символ". Обрађена је тема односа Литургије и иконе. Успешно је повезана Догматика са Литургиком, односно Христологија и Св. Служба. Ово је приказ синтезе антиохијске и александријске школе. Актуелност обрађене теме је у контексту црквене и духовне обнове која је кренула почетком 20. века у Русији. Учињен је труд увида у историјске и теолошке токове литургичког Предања. Познато је и овде показано у раду колики је значај богословља за монашку средину. Аутор рада је показао да се ово светоотачко дело може тумачити у историјском контексту, имајући у виду шта ће следити после преп. Максима Исповедника. Све ово је поткрепљено савременим истраживањима литургичара.

3. У светлости овог научног рада Владика Јован је последњих десетак година у својим списима (студијама, чланцима, књигама, беседама, уџбенику) тумачио Икону оваплоћеног Бога откривајући значај језика иконе, и то кроз језик Јеванђеља што показује књига Руковети из богословља, уџбеник из предмета Свето писмо и иконопис на Високој школи Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.
У свом целокупном научном раду обрадио је језик иконе (литургијски, химнографски, агиографски, догматски и педагошки), и то кроз тематске кругове својих књига (Лествица тајноводственог путовања, Тајна спасења).

У приручнику за иконографски програм истакао је значај молитвеног богословља, чија химнографија има иконичан и естетски значај. У својим предавањима на теме патристике, обрађујући житија светих дао је допринос православној Теологији лепоте. У својим беседама негује уметност говора на 1200 страница објављених књига.
О раду Епископа Јована написане су студије:
1. Тајна спасења у пастирском богословљу Острошког источника Епископа Јована (Пурића), аутора Матеја Арсенијевића, објављена у књизи Српски духовници XX века, 2004.
2. Концепт сарадње манастира Острог и Архитектонског факултета у Београду, поводом градње Храма посвећеног Светом мученику Станку у манастиру Острогу.

Епископ Јован има објављених десетак књига, 135 чланака, студија, приказа, беседа који су објављени у часописима наше помесне Цркве.
Као предавач на Високој школи Српске Православне Цркве за уметности и консервацију написао је:

1. Руковети из богословља, предговор Митрополит Амфилохије (Радовић), два издања (2007, 2009).
2. Христос и Пресвета Богородица, уредник издања (2008).
3. Икона Христа, Живопис бр. 3, 2009. 9-43.
4. Улога Псалтира у богослужењу, Живопис бр. 2, 2008. 159-173.
5. Четрдесет година докторске дисертације Епископа Данила Крстића – О божанском човекољубију – од Платона до Јована Златоуста, Зборник Иконографске студије 2 (научни скуп поводом јубилеја Академије), Сремски Карловци – Београд, 23-33.
6. Православна естетика у житију и служби Светом Арсенију Сремцу, Зборник Иконографске студије 1 (научни скуп поводом јубилеја Седмог васељенског сабора 787-2007), 74-90.

Учествовао на многим научним скуповима широм света, као изасланик Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, професор и Епископ наше помесне Цркве.